Исхрана у време поста

Пост представља начин исхране који подразумева искључивање из исхране одређених намирница, као што су нпр, месо и месни производи, млеко и млечни производи, јаја. То значи да основ исхране чине житарице, поврће и воће, уз рибу.

Од начина исхране који особа има пре започињања поста, здравственог стања и година старости, зависиће и трајање периода прилагођавања на нов начин исхране. Како бисмо се лакше прилагодили потребно је да бар 7–10 дана пре почетка поста смањимо коришћење оних намирница које током поста нећемо уопште користити како би олакшали прелаз на другачији начин исхране. Важно је да оброци буду редовни, као и да исхрана буде разноврсна. То практично значи да не треба сваког јутра за доручак јести суву кифлу и чај или хлеб премазан медом или пекмезом, већ да се за доручак може појести и каша од скуваних овсених, јечмених, ражаних пахуљица у коју можемо додати изрендану јабуку и мало цимета или је посути са мало сусама, ланеног семена или семенки сунцокрета или бундеве. Избор врсте намирница које се користе у посту зависиће и од година, здравственог стања, физичке активности. Особе које желе да посте на води требало би такође бар десетак дана пре почетка поста да коригују свој начин исхране и да смање употребу пре свега намирница животињског порекла, али и припрему намирница пржењем и/или поховањем. Пржење и поховање су иначе начини припреме намирница који се не препоручују ни ван периода поста.

Као што ни прелазак на посну храну не треба да буде нагао, такво не треба да буде ни поновно увођење намирница које током поста нисмо јели. Кључна реч је – „постепено”.

Првих дана по престанку поста треба користити пре свега тзв. бели мрс – препоручује се млад бели сир, чаша јогурта или кисело млеко, као и посна меса,  пре свега пилетина или ћуретина. Не треба претеривати ни у количини хране како бисмо избегли тегобе као што су надимање, надутост, осећања препуњености трбуха, појачани гасови, чак и болови у трбуху, понекад мучнина и повраћање, учестале столице.

Пост се не препоручује деци, трудницама, дојиљама, старијим особама, као и особама које се опорављају од болести, наравно у зависности од врсте здравственог проблема. Пре започињања поста корисно је урадити лабораторијске анализе крви и мокраће и обавити лекарски преглед, па и промену начина исхране применити уз савет лекара. 

 

Како да се хранимо током поста, а да то буде правилна исхрана?

Умерено, разноврсно и довољно су кључне речи правилне исхране које важе и у време поста. Редовни оброци, правилан избор врсте намирница и одговарајући начин њихове припреме обезбедиће довољне количине потребних хранљивих материја за добро здравље. Усклађивање начина исхране пре свега у погледу избора врсте намирница са сезоном је такође од значаја. Кисео купус представља изванредан извор витамина Ц, а махунарке које се доста користе у зимском периоду (пасуљ, сочиво) представљају одличан извор не само енергије већ и високовредних беланчевина биљног порекла. Не мање важан је начин припреме хране. Припрема намирница кувањем у води или на пари, печењем у рерни на масној хартији без употребе масти и уља има предност у односу на друге начине припреме. 

 

Шта је правилна, а шта неправилна исхрана?

Неправилна исхрана представља фактор ризика за настанак бројних различитих поремећаја здравља као што су гојазност, шећерна болест, болести срца и крвних судова, али и неке малигне болести. Правилна исхрана је један од основних предуслова за очување и унапређење здравља, применом принципа „умерено – разноврсно – довољно”.  Правилна исхрана подразумева редовност оброка током дана, правилан избор врсте намирница у исхрани и одређен начин њихове припреме.

 

Зашто је уздржавање од мрсних намирница корисно за наш организам?

Пост који искључује коришћење намирница животињског порекла представља једну врсту редукционе дијете (то не значи да је реч о начину исхране намењеном смањењу телесне тежине, већ о начину исхране који искључује коришћење одређених намирница, а примењује се у циљу смањења и/или уклањања здравствених тегоба, односно у сврху лечења, као на пример, у случају чира на желуцу, шећерне болести, повишених вредности масноћа у крви, повишеног крвног притиска...) која позитивно утиче на човеков организам. Савремен начин живота који карактерише дуг радни дан, унос бар једног, а најчешће и више оброка у току дана ван куће, обиље доступне хране посебно полуготове и готове, довео је до тога да људи уносе значајно веће количине хране од оне која је потребна за оптимално функционисање организма. Основу свакодневних оброка чине пецива, тестенине, млеко и млечни производи, месо, тако да је пост у том смислу драгоцен јер представља период у коме се човеков организам „одмара” од ових врста хране, а истовремено као замена користи оне врсте намирница које су са здравственог аспекта пожељне (махунарке, поврће, житарице, воће) посебно ако су на адекватан начин припремљене.

Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут"

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Аутор

Безбедност и здравље на раду, заштита од пожара, заштита животне средине - све на једном месту: новости, прописи, корисне информације и актуелна дешавања.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

Безбедност и здравље на раду, заштита од пожара, заштита животне средине - све на једном месту: новости, прописи, корисне информације и актуелна дешавања.

    

Галерија слика