Централносибирски природни резерват

Централносибирски природни резерват је у правом смислу речи сурово, дивље и прелепо место. Налази се у Краснојарском Крају (3352 км од Москве), на територији Туруханског и Евенкијског рејона. Централносибирски природни резерват је срце Евроазије: припадају му обе обале реке Јенисеј, тешко проходна река Поткамена Тунгуска и бескрајна нетакнута тајга. У њему живе медвед, лосос, ждеравац, рис и, наравно, самур који је од давнина био основа сибирске индустрије, а у резервату је посебно заштићена врста.

Пре 400 милиона година, када је живота било само у морима и океанима, на територији данашњег Централносибирског природног резервата налазило се тропско море. Иако је море одавно пресушило, на обалама брзих река и данас се могу наћи корали који подсећају на некадашње тропско море. Пронађени фосили су потврда да је на територији Сибира постојао засебан древни континент Ангарида који није ништа друго до данашњи Сибирски плато.

Научници су древни континент назвали Ангарида јер су доказе о његовом постојању пронашли на обалама реке Ангаре. Простирао се на територији данашњег Краснојарског Краја и дела Иркутске Области, а у време диносауруса континент је постао део Евроазије. Први трагачи за златом који су стигли у тај део Сибира веровали су да су фосили остаци такозваног Тунгуског метеорита који је 1908. пао на 350 километара од данашњег природног резервата. Међутим, руски и страни научници још увек износе различита мишљења о томе да ли је то био метеорит и да ли је тада уопште нешто пало на земљу.

У Централносибирском природном резервату осим заштићених животиња и дивље природе можете упознати и начин живота Кета, малог староседелачког народа Сибира. Они живе у посебном Јелогујском насељу-резервату. Кети су по мишљењу неких истраживача директни преци северноамеричких Индијанаца. Од давнина су живели на обалама Јенисеја и претежно су се бавили ловом и риболовом. У зонама које се граниче са природним резерватом живе и староверци.

За туристе се организује неколико еколошких тура, од којих је најзанимљивија „Несавладана маршрута Фритјофа Нансена“, названа по знаменитом норвешком путописцу и поларном истраживачу с почетка 20. века. „Несавладана маршрута Фритјофа Нансена“ обухвата вожњу моторним чамцима, пешачке туре, једнодневне излете у планине и шуме. Туристи бораве под шаторима.

Бајкалски природни резерват


Зашто треба да посетите Бајкалски природни резерват: У овом парку природе ћете најбоље упознати прави Бајкал, најдубље језеро на свету, које је својеврсна визит-карта Сибира.

Резерват се већим делом налази у Иркутској Области, на Бајкалском језеру (5110 km од Москве). У саставу Бајкалског природног резервата су и резервати Кабански и Алтачејски, који припадају територији Бурјатије. У овом крају се труде да сачувају јужну обалу Бајкала и централни део планинског гребена Хамар-Дабан. Око Бајкалског језера живи 360 животињских врста и птица, а многе од њих су, као врло ретке, унете у Црвену књигу ретких и угрожених врста: велика дропља, сури орао, орао белорепан, ирвас и тајмењ (ретка врста лососа). Иако се овај парк природе простире на релативно малој територији, тешко је адекватно заштитити толики број ретких животињских врста. За туристе који желе да сазнају више о историји Бајкалског језера и живом свету у његовим дубинама и на обалама овај природни резерват је право место за духовни и физички одмор.

Наставак текста, као и дивне многобројне фотографије, можете да прочитате у наставку текста: http://ruskarec.ru/travel/2014/12/10/sibir_riznica_divlje_i_netaknute_prirode_35373.html

Извор: Руска реч

Копирање и републикација садржаја су извршени уз писмено одобрење редакције „Руске речи“.