Илустрација Илустрација

ЕКОЛОГИСТИКА - “НЕВЕН КУЋА” У АВЛИЈИ ЕКОЛОШКЕ ПОРОДИЦЕ

Валдорф фарма у Мељаку 


Мирис воћног хлеба је прво што вас дочека на улазу у кућу која нема интерфон, звоно и кључ у вратима. Породица Петровић живи од продаје интегралног бесквасног хлеба који праве по рецептури скандинанских киселих теста и сира произведеног по рецептури алпских планинских мајстора. Све око нас делује као да нисмо у барајевском селу него у Алпима. Све је природно, без конзерванса и вештачких боја. Мирише на природу, росу, ливаду, брашно из воденице. Подсећа нас на детињство, поготово док посматрамо шесторо деце која уживају благодети такозване Валдорф филозофије

Уместо градског асфалта милији су им сеоски брежуљци. Док се мештани Мељака, у Општини Барајево, грчевито боре да постану Београђани, Оливера и Мирослав Петровић су напустили лагодан живот у Земуну и постали земљорадници, сточари, пекари и васпитачи. Њихова “Невен кућа” у Мељаку део је европске породице Валдорф, која васпитава младе у духу природе и не користи пестициде у пољопривреди. То је прва педагошка Валдорф фарма у Србији, коју посећују деца и волонтери из Србије, Швајцарске и Немачке. Таквих имања данас има у Хрватској, Швајцарској и Јужној Америци.
Краве на паши и мирис воћног хлеба без конзерванса, са ланом, сувим кајсијама, шљивама и грожђем, то је прво што вас дочека на прагу куће која нема интерфон, звоно и кључ у вратима. Неколико паркираних аутомобила испред био је знак да је веза са Београдом свакодневна и неопходна за опстанак. Живе од продаје интегралног бесквасног хлеба који прве по рецептури скандинанских киселих хлебова и тврдог сира по рецептури алпских планинских мајстора које разносе у педесетак београдских продавница здраве хране. Један стручњак из Швајцарске је дошао у Мељак да им покаже како да природним средствима дођу до нових еколошког производа. Да све буде природно, без конзерванса и вештачких боја, да мирише на природу, росу, ливаду, брашно из воденице...Да подсећа на детињство.
Дочекује нас домаћица Оливера, пекар са дипломом конзерватора - рестауратора и учитељица Валдорф педагогије, оснивач и власница првог Валдорф вртића “Свитац” на Кошутњаку у Београду. Одлазимо до сиране, а на путу затичемо младог волонтера Клода из Швајцарске. Ко зна колико љубитеља природе и деце је прошло тим путем? Кад једном успоставите контакт са природом и заволите је, после вам неће бити тешко да устајете у цик зоре, музете краве, пресађујете поврће и месите хлеб. Оливера нам је испричала да је после три године рада у Народном музеју у Београду одлучила да се са двоје деце из првог брака пресели на село и посвети производњи еколошки исправне хране. Имала је превише посла у граду, а мало је времена остајало за васпитавање деце. Тако данас један од њених синова гаји кокошке, брине се о њима, други, усвојени, музе краве, трећи ће да држи пчеле... Деца знају да месе и пеку хлеб у одсуству родитеља, имају занат у рукама, па ће им потрошачки менталитет, бар у детињству, бити стран и непотребан. Домаћица нам показује сирару у којој настају жути колутови сира што миришу на траву и ливаду.
-Краве једу сено које ми покосимо, а то није храна која даје обиље млека већ осам до десет литара на дан. Довољно је за наше потребе, али и за ове колутове сира, које смо продавали на пијаци у Београду, а носимо их и у вртић “Свитац”, да малишани осете укус природе. Купаца на пијаци било је много, а сирева мало, па смо брзо остајали без робе. Производња сира изискује свакодневну негу и бригу као да је реч о малој деци. Правимо две врсте, један зри месец дана, а други три месеца. Свакодневно их премазујемо белим вином, сланом водом и преврћемо их на чисту даску. На тај начин регулишемо влажност, а то је и нека врста дезинфекције, када скидамо плесни са коре – прича Оливера док нам показује колутове који нас подсећају на оне које смо виђали у Холандији, а који су саставни део њихове туристичке понуде.

По такту природе

Фарма “Невен” функционише по принципу затвореног еко система. Не развија се у ширину нити тежи да захвати што више простора. Њен развој одиграва се унутрар ње саме. У складу је са природним законима који је чине избалансираном, функционалном и скоро самоодрживом. Производе 70 одсто хране од оне која је потребна породици.
-Било би идеално када бисмо могли само од наших житарица да печемо хлеб, али морамо да докупљујемо брашно. Тада би фарма била независна од других и то би био добар услов за биодинамичку производњу. Трудим се да пратим “Сетвени приручник” Марије Туљ, календар за пољопривреднике, вртларе и пчеларе. У питању је биолошко динамичка метода здравља за природу и човека. Ту је записано у које време треба садити одређену врсту повћа, како се природним средствима борити против пужева, правити природне препарате... Све то захтева посвећен начин живота, али не можемо свега да се придржавамо, јер нам и организација посла у вртићу одузима време. Понекад морам да одем на пијацу. У башти имамо доста поврћа, али не и довољно кромпира за целу зиму - каже домаћица, која се не брине много због кишних облака изнад села и најављене количине падавина која премашује вишемесечни просек. Навикла је да живи у складу са природом и да јој верује.
Самооџиве фарме представљају најефикаснији начин да се преусмери емисија угљеника из земље – да се угљеник из ваздуха природним путем преузима и враћа у земљу, тамо где и припада. Преласком на органску пољопривреду обновили бисмо органски састав земљишта и поново изградили биодиверзитет у природном окружењу у којем се налази половина биомасе. Предност таквог начина живота могу да уоче деца која одрастају у тој средини. О томе је на једној фарми подно Алпа у Швајцарској деведесетих година учио и домаћин Мирослав Петровић, пекар и учитељ Валдрорф педагогије.
На фарми “Невен” сви раде, али се поштује наклоност према одређеном послу сваког члана породице, шесторо деце и троје одраслих чланова. Свако има неко задужење. Устају пре седам сати, у седам сати су у штали, музу краве, деца постављају сто а кад је викенд сви доручкују заједно. За разлику од мештана, чије су њиве запарложене, и који нерадо држе стоку, породица Петровић зна да је стока једино благо које поседују. Тако су се у општини Барајево зачудили када је домаћин Мирослав дошао да пријави краву која је стара осам година. Њихов начин живота, као и начин обраде земље и чувања стоке разликује се од конвенционалне пољопривреде и због тога наилази на зид неразумевања.
-Нешто најстрашније у малограђанској свести јесе мужа крава. Мештани су фрустрирани што морају да пешаче до градског аутобуса и нерадо изводе стоку на пашу. Данас људи који живе на селу неће да гаје стоку јер је за њих то претешка обавеза. Због недостатка природног ђубрива морају да купују вештачко и на тај начин испосте земљу. За једну краву потребан је један хектар земљишта како бисте затворили производњу. Ми немамо довољно крава. У контакту смо са фармом у Швајцарској на којој сам радио. Они су нам дали кредит да подигнемо “Невен кућу”, у којој је намештај ручне израде, а већи део куће смо сами зидали. Швајцарци нам шаљу волонтере, који стичу свест о повезаности човека и природе – истиче домаћин Мирослав. Вера Понти


Шта је то Валдорф педагогија


Пустити дете да самовољно ради са родитељима, плеви башту, музе краве, пере судове, кува и чисти, то је Валдорф педагогија. Не инсистира се на гомилању знања, него на раду у природи, на критичком размишљању, успешној комуникацији и раду у тиму. Свако јутро му пожелети добро јутро, загрлити га, свако вече му пожелети лаку ноћ и пољубити га, то су ритам и сигурност који су детету потребни. Приоритетно је да оно стекне моторичке вештине, а то се постиже само уз појачану физичку активност.
Њен оснивач је др Рудолф Штајенер (1861 -1925), академик, аустријски филозоф, предавач, уметник и драматург. Основао је прву валдорфску школу у Штутгарту 1919. године. Идеја је потекла од Емила Молта, власника фабрике дувана “Валдорф Асторија”, који је отворио школу за децу својих радника, а за предавача ангажовао Штајнера. Осим у педагогији Штајнер и његова истраживања нашли су своје место у биолошко-динамичкој пољопирвреди, медицини и уметности. Штајнерова филозофија живота била је у потпуности супротна нацистичком покрету у Немачкој, па су нацисти организовали атентан на Штајнера у хотелу у Минхену 1922. године, који је он срећом избегао.


“Лечење” земље

Биодинамичку пољопривреду први је почео да развија др Рудолф Шнајдер обучавајући аустријске земљораднике како да оживе земљу коју су већ тада загадиле савремене агротехничке мере. После једног века човечанство се поново враћа овим принципима видевши у њима излаз из кризе у којој се нашла савремена пољопривреда. Суштина биодинамичке пољопривреде јесте у прилазу земљи, којој се после вишегодишњег изнуривања пестицидима прилази као болеснику кога прво треба излечити. Тек после “терапије” од четири до пет година може се говорити о оздрављењу и успостављеној равнотежи, како у ланцу исхране тако и у свим сегментима који заокружују технологију поизводње хране без пестицида. “Детоксикација” је успешна само под условом да је комплетан ланац исхране под строгом контролом, да се уместо пестицида користе само биљни препарати припремљени према хомеопатским принципима.


Повратак стоке на пашњаке

Термин самоодрживо имање подразумева да се домаћинство организује тако да све што је потребно за усеве и стоку буде произведено на том поседу. Они који су се определили за биодинамичку пољопривреду нису мотивисани да произведу што веће приносе, ни исплативошћу уложеног труда. Они пре свега желе да спроведу у пракси једну животну филозофију коју корпорацијска психологија није у стању да дешифрује. То је повратак стоке на пашњаке, млеко без хемикалија и вештачких хормона, као и коришћење стајског ђубрива, у коме се налази све што је потребно земљи да би из ње никли здрави усеви. У тој хармонији са природом, уз познавање динамичких особина сваке биљке понаособ, постиже се склад који смо давно нарушили.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Драган Мијаиловић

Главни и одговорни уредник часописа "Заштита плус", дипломирани политиколог - новинар.

011/26-56-661     011/366-03-84     063/75-10-550     zastitaplus@open.telekom.rs

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

Безбедност и здравље на раду, заштита од пожара, заштита животне средине - све на једном месту: новости, прописи, корисне информације и актуелна дешавања.

    

Популарно

Галерија слика