Рад ноћу и циркадијални ритам Истакнут

Биолошки часовник означава ритмичност психофизичких збивања у човеку која су у вези са ритмичним збивањима у природи. С обзиром да у природи владају различита ритмична збивања, као што је смена годишњих доба, ритмично појављивање дана и ноћи, плиме и осеке, основано је претпоставити да се то одражава на човека у виду најразличитијих ритмова тзв. биолошких ритмова.

Тако су до сада идентификоване следеће промене у биолошком часовнику;
• циркадијални ритмови, односно дневни ритмови условљени смењивањем дана и ноћи,
• био-ритмови или месечни ритмови (бар код жена),
• сезонски (годишњи ритмови), повезани са променом годишњег доба и други.

Извесна истраживања физиолога и психолога потврђују значај ритмичног понављања збивања у човеку на његово понашање и посебно, на његову радну активност. Актуелност тих истраживања је дошла до изражаја са ширењем сменског рада који у значајној мери нарушава уобичајене ритмове који се одвијају у човеку, што има за последицу повећање броја повреда на раду, менталних потешкоћа и сл.

*Циркадијалним ритмом називамо биолошки дневни ритам на који је навикнуто наше тело.
*Овај ритам у мозгу регулише производњу хормона, а делује и на срце, јетру, желудац и друге органе те подржава исправно функционисање читавог организма.
*Постоји најбоље време за спавање, а постоји и време кад смо највише активни и кад можемо највише да поједемо. Циркадијални ритам је индивидуалан, али се не разликује значајно од човека до човека.
*За циркадијални ритам је битно понављање образаца дневних активности.
*Честе промене периода активности не омогућавају организму да исправно функционише.
*Важну улогу у исправном циркадијалном ритму игра и дневна светлост, тако да се препоручује свакодневно умерено излагање сунчаној светлости, као и физичка активност.
*Човек се осећа најбоље када му је циркадијални ритам стабилан.
*Џет лег је назив за познату појаву нагле промене циклуса дана и ноћи због путовања у друге временске зоне.

У нашем мозгу постоји нешто што научни називају ''главни сат'' и он контролише циркадијални ритам. Овај ''главни сат'' се састоји из мреже можданих ћелија (супрахиазматско једро). Ово једро, ''главни сат'', чини око 20,000 можданих ћелија и налази се изнад укрштања видних живаца. На рад овог ''главног сата'' утиче много тога из нашег организма и из наше околине, а ''главни сат’’ онда утиче на дневно/ноћни ритам, на поспаност и будност, на лучење хормона, на телесну температуре и други важне функције. Хормони на које утиче овај ''главни сат'' јесу, између осталих, хормон раста и мелатонин.

Мелатонин је повезан са спавањем - мање мелатонина мање спавања. Спавање је неопходно како би се наше тело одморило и опоравило (а и да расте и напредује). Седење за рачунаром увече, кад је иначе напољу мрак, смањује лучење мелатонина а тиме се јављају и поремећаји спавања или једноставно, ремети се природни ритам спавања. Наиме, кад би пустили наше тело да се води природним дешавањима, били бисмо активни дању, а ноћу би се одмарали, јер количина светлости која улази у очи заправо одређује колико ће се мелатонина лучити.


Према важећем Закону о раду, рад који се обавља у времену од 22 часа до шест часова наредног дана се сматра ноћним радом.

Сменски рад и законска регулатива

Сменски рад је рад који се одликује наизменичним променама смена у току једне недеље или месеца. Ноћни рад је рад који се обавља у времену од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана. Уређени су домаћим и међународним прописима. Од домаћих прописа, поред Закона о раду (у даљем тексту: ЗОР), сменски и ноћни рад предвиђају и одређени Грански колективни уговори, али и Општи колективни уговор, који више није на снази и није релевантан. Међутим, ови прописи се не баве детаљније сменским радом, те се одредбе ЗОР-а о сменском раду своде на следеће:
* послодавац је дужан да запосленом који ради по сменама обезбеди измену смена, тако да не ради дуже од једне радне недеље ноћу, осим уз своју писмену сагласност, када може ноћу радити и дуже од једне радне недеље и
* запослени има право на увећану зараду за сменски и ноћни рад у износу од најмање 26%, уколико такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде.

Како је сменски рад недовољно регулисан Законом о раду, за појам сменског рада, неопходно је окренути се међународној регулативи, с обзиром да Устав РС предвиђа да потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права представљају део правног поретка Републике Србије, и као такви се непосредно примењују.
Значајни међународни документи јесу конвенције Међународне организације рада (у даљем тексту: МОР), које не дају прецизније дефиниције сменског рада иако га детаљније уређују и Директиве (упутства) Европске Уније, које, опет, нису правно обавезујуће, али које су и једине које дефинишу сменски рад као сваки метод организације рада у сменама, помоћу кога радник следи било ког другог на истом радном месту, у складу са одређеним обрасцем, укључујући образац ротирања, који може бити непрекидан или са прекидима, изискујући потребу да радник ради у различито време током одређеног периода дана или ноћи. Директиве уређују сменски рад кроз остваривање минималних и безбедносних здравствених услова везаних за организацију радног времена.
Како наведена домаћа регулатива не даје прецизније појашњење сменског рада, оставља се послодавцу да својим општим актом (колективним уговором или правилником о раду) утврди шта се сматра сменским радом. Дакле, то је аутономно право послодавца који сам одређује, зависно од својих потреба, односно, организације и потреба процеса рада, да ли ће се рад обављати у две, три или четири смене, те ће на тај начин и запосленима обрачунавати и плаћати увећану зараду за сменски рад.

Услови за обављање сменског и ноћног рада код послодавца

Послодавац може рад организовати као сменски уз претходно испуњење одређених услова, које прописује ЗОР али и које би требало да у свом општем акту или уговору о раду предвиди сам послодавац:
* Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне недеље, послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана ако би, по мишљењу надлежног здравственог органа (медицине рада), такав рад довео до погоршања његовог здравственог стања,
* Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу,
* Послодавац мора да запосленом обезбеди измену смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу,
* Уколико је, пак, радно време сменски организовано, трајање сваке смене мора бити прецизно и тачно одређено, с тим што је, изузетно могуће, уколико процес рада то дозвољава, да се рад организује тако да запослени у току исте смене, почињу са радом у различито време, чак и кад је предвиђен истовремен почетак рада за све раднике,
* Послодавац својим општим актом или уговором о раду одређује да ли ће рад организовати по сменама и ноћу, те уколико рад организује по сменама, одређује да ли и за колико процената запосленима увећати зараду по основу сменског и ноћног рада
* Сменски рад може али и не мора да укључује ноћни рад. Самим тим, процес рада може бити тако организован да запослени могу рад обављати у две смене, од којих су обе дневне, или пак, једна дневна а једна ноћна смена.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Аутор

Безбедност и здравље на раду, заштита од пожара, заштита животне средине - све на једном месту: новости, прописи, корисне информације и актуелна дешавања.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

Безбедност и здравље на раду, заштита од пожара, заштита животне средине - све на једном месту: новости, прописи, корисне информације и актуелна дешавања.

    

Галерија слика