Пословна психологија / Стрес на послу

Пословна психологија / Стрес на послу peddhapati

Готово да нема занимања које није стресно и особе која није никада доживела стрес на послу. Али, не доживљавају сви са истом пословном позицијом идентичан ниво стреса. Неки људи су отпорнији од других. Са друге стране, неки послови су стреснији од других...

Срећа је бавити се оним послом који је у складу са нашим способностима и потенцијалима, који не провоцира у нама честе одбрамбене и стресне реакције.

Истраживања показују да најстреснија занимања код нас са собом носе ризик по здравље и живот радника. Затим следе занимања која подразумевају велику индивидуалну одговорност (за животе других или материјална добра), а онда и негујуће професије као што су медицинске сестре и васпитачи. Под великим хроничним притиском су запослени на менаџерским позицијама због којих се и скуп симптома који настају као последица хроничног стреса називају „менаџерском болешћу“.

Могући извори стреса на послу

Најчешћи узроци стреса на радном месту долазе из саме радне улоге коју запослени има. Иако другим запосленим и надређенима тако не изгледа, радник који има нејасну радну улогу, чији опсег активности и домени рада нису јасно дефинисани или их он сам није разумео, може бити под великим хроничним стресом. Томе доприноси и обављање задатака који су у међусобном нескладу, што ствара унутрашњу тензију са којом запослени не може да изађе на крај (јер су ти задаци у опису његовог радног места). Осим унутрашњих конфликата, извор стреса представљају и међусобни конфликти. Међуљудски односи су други велики извор настанка стресних ситуација и лоше климе у организацији.

За неке радне позиције можемо да кажемо да су стресније од других имајући у виду саму природу и садржај посла. То су послови у којима постоје чести кратки временски рокови, садрже велики обим и број радних задатака, праћени су великом одговорношћу уз обавезу доношења важних одлука, послови у којима запосленог прате честа путовања, нерегуларно или продужено радно време, неочекиване промене и неизвесност.

Неизвесност сама за себе може бити извор стреса везана за било који посао уколико запослени не зна колико ће се дуго задржати на конкретном задатку или радном месту, уколико постоји честа и неизвесна промена важних параметара везаних за посао.

Стрес је реакција

О стресу не можемо говорити као о објективној појави која у неком пословном окружењу или задатку нужно постоји. Стрес постоји само уколико постоји и одређена (стресна) реакција особе на горе наведене могуће окидаче као што је убзансрчанирад, осећај недостатка ваздуха, знојење дланова ... тело је у стресу. Али, између догађаја који изазива такву реакцију и саме реакције постоји ум, кога можемо назвати посредником, али и одговорним за то да ли ће се догађај доживети као стресан или не. Зато кажемо да је стрес субјективна категорија и као таква даје нам могућност да се против ње успешно боримо, утичемо на његов интензитет и ток стицањем одређених техника и вештина.

Шта можемо да урадимо?

Постоји више линија одбране којима се можемо супротставити потенцијалним стресним догађајима и ојачати наше индивидуалне снаге у тој борби. Прво што можемо да урадимо је да се мање излажемо потенцијалним стресним ситуацијама. Потребно је препознати тачно оне окидаче које нас доводе до „пуцања“ и изазивају у нама бурну реакцију.

У пословном окружењу често нисмо у ситуацији да бирамо када ћемо бити у одређеној ситуацији и са ким, али опет можемо препознати свој удео у контролисању тока догађаја, интензитету и учесталости изложености елементима за које смо закључили да су за нас стресни.

Ова врста одбране је најповршнија и од ње не можемо очекивати велике и трајне резултате, али, уз усвајање осталих техника и вештина, може допринети у јачању одбране, између осталог и због стварања осећаја код појединца да „узима ствар у своје руке“, односно, доприноси контроли непријатних догађаја којима је изложена. Бавећи се детаљније анализом самих стресора, њиховом учесталошћу и интензитетом, особа врло често добија мотивацију и за усвајање додатних вештина којима ће смањити стрес, а повећати продуктивност. Уколико су међу највећим изворима стреса на нашем послу нпр. задати кратки рокови, усвајање вештина организовања могу заправо смањити или неутралисати рокове као стресне чиниоце у обаваљању пословних задатака.

Да ли све „долази из главе“?

Реакција коју доживљавамо у току стреса физиолошки одговара реакцији „фигхт ор флигхт“- „бори се или бежи“. Непосредна физичка опасност по живот је код наших предака изазивала управо овакву реакцију која има за циљ припрему организма на акцију. Због тога се, у току стресне реакције, на неурофизиолошком нивоу догађају такве промене уз помоћ којих се тело и мишићи за врло кратко време обезбеде потребним супстанцама које ће дати брзину и снагу неопходну за борбу или бег. Када смо на радном месту, а у нама се одвијају управо овакву процеси, неретко желимо да урадимо управо оно што би било природно да смо се заиста сусрели са змијом или медведом, желимо да побегнемо или да неког „задавимо“. Али, пошто нисмо у шуми, а живот нам није заиста угрожен, не можемо да урадимо ни једно ни друго. Преостаје да се суочимо са „претњом“ на социјално прихватљив и цивилизован начин, или још боље – усвајањем одређених способности и вештина – доведемо до тога да одређену ситуацију не доживљавамо више као претњу. Као што је наведено на почетку текста, стрес је субјективна категорија, а наш ум је наше најјача одбрана од стреса. Како то да нека ситуација на послу добије статус „животне претње“? Истина је да ни један догађај не изазова стрес уколико му не придамо одређено значење и значај. Када неки догађај протумачимо као угрожавајући по нас (нашу продуктивност, приступ, статус, циљ, и сл.) он за нас постаје претња, односно извор стреса.

Наша перцепција спољашњих догађаја је подложна промени. У раду са клијентима често дођемо до сазнања да је нека ситуација или поступак окидач за покретање бурне унутрашње реакције само зато што се супротставља неким давно прихваћеним ставовима или захтевима особе. Давно укорењени ставови и очекивања делују без претходне провере да ли су примењиви у садашњем тренутку и садашњем окружењу.

Постоје захтеви који су присутни код већине људи, али и они специфични који „гађају“ само једног или неколицину. Као што је нпр. захтев да организација или систем „мора“ учинити нешто што ми очекујемо у датом тренутку, захтеви за поштовањем правде, праведности, личне одговрности и слично. Специфично, захтеви су углавном резервисани за лично искуство. Тако се понекад зачудимо када неког од колега јако фрустрира нешто што је за нас потпуно небитно, ситница, кажемо „ма немој обраћати пажњу“, можемо чак томе и да се смејемо... Али, за њу/њега то није смешно. Значење које придајемо догађајима је оно што нас разликује, а самим тим и реакција. Због тога у раду са клијентима морамо пажљиво утврди шта тачно доводи до стресне реакције, који су све стресори и механизми у њиховом случају присутни.

Преузимање одговорности

Тешко да можемо поправити нешто, а да не преузмемо одговороност за то. У психодинамском приступу се трудимо да подстакнемо особу на уочавање свог утицаја на развој стресне ситуације. Препознајемо карактеристичне обрасце понашања, било да је у питању начин доношења одлука, преузимања одређених улога, руковођење логиком или идејом која нас доводи у стресну ситуацију, а онда учимо и како да те обрасце коригујемо да раде за нас, а не против нас.

Технике психофизичке релаксације

Тело је инструмент којим се стрес служи како би испољио своју разорну моћ. Осим што учествује у настанку стреса, тело трпи и његове последице. Техникама опуштања мишићно-скелетног система и нервних путева чинимо за себе вишеструку одбрану од стреса. Не само да можемо предупредити појаву и силину промена коју стрес у акутној фази чини у нашем организму, већ можемо и на дуже стазе подићи ниво отпорности на стресне догађаје у будућности.

Техникама дисања, релаксације и опуштањем одређених група мишића у којима се „накупља“ негативна енергија заправо терамо наше тело да ради супротно од онога што ради када је под стресом. Ритам рада срца и дисања се успоравају, усклађују, крвни притисак опада, шаке и стопала бивају топлији, у телу се успоставља бољи проток енергије, концентација и радна способност се побољшавају.

Није свака фрустрација на послу стрес

Данас се сувише користи реч „стрес“ и „под стресом сам“, „баш сам имао стресан дан“ и сл. Некада је тачније рећи „изнервирало ме је то и то...“ и „баш сам уморна, мислила сам да нећу успети да урадим све што сам желела“. На тај начин уместо да сврстамо различита осећања у исти кош и окривимо стрес, можемо тачно да издвојима шта је заиста проблем и на тај начин прокрчимо пут до решења. Многе немиле ситуације, конфликти, кратки рокови, пропусти и проблеми на послу стварају код нас узбуђење, нервозу ... али то још увек не значи да смо под стресом. Ми имамо способност која је у већини случајева сасвим довољна да контролишемо и савладамо такав ниво узбуђења, а онда се и вратимо у претходно, оптимално стање, односно повратимо баланс. Да ли можете да замислите такав радни дан који је равна линија, без иједног извора фрустрације, без пропуста, непредвиђених околности, без ичега што би нас боцнуло и жуљало?

Природан ток ствари је да постоје успони и падови у ефикасности, продуктивности, концентрацији, условима рада. Сви имамо природну одбрану од тога и не западамо у стресну реакцију сваки пут када нас нешто изнервира. И то је добро. Значи да наш унутрашњи механизам за одбрану функционише.

Разлика између оних особа који могу да издрже већи притисак и регулишу га и оних којима свака ситница ствара стресну реакцију јесте што код првих тај механизам боље ради, више је развијен, вежбали су га још од малена и поред тога воде рачуна о својој бази, свом телу које све изазове мора да испрати. Да бисмо били отпорни на стрес морамо да водимо рачуна и о свом физичком здрављу, кондицији, исхрани... Недостатак неких витамина заиста може смањити нашу генералну отпорност јер постајемо осетљивији. Исто тако, сам стрес може утисцати на губитак - потрошњу одређених елемената који су неопходни за одвијање физиолошких процеса у нашем организму.

Најбоља одбрана од стреса

Невоља са изазивачима стреса је што имају кумулативно дејство, па стресни догађаји везани за конкретне задатке, услове рада, међуљудске односе, сигурносне и друге аспекте посла „нападају“ заједно. Најбоље ћемо учинити када пронађемо одговор на питање: шта је све тачно извор стреса и зашто баш то? У оквиру организације, најефикасније интервенције можемо направити само ако правилно разумемо шта стварно представља извор стреса за запослене. Да ли је то један извор, ланац различитих извора или пропуст у систему. Због тога нападамо проблем са свих страна како бисмо подигли ниво квалитета рада и задовољства на раду. Не заборавимо да стрес не напада само нашу психу, већ и наше тело, ствара акутне, али и хроничне проблеме, пре свега болести кардиоваскуларног система ( које су узрок смрти сваког четвртог човека у Србији) и пад имунитета који доводи до развоја различитих обољења. Стога је у интересу не само запослених, већ и руководилаца, да обезбеде такве услове у којима ће се одржати континуитет и квалитет рада, без честих боловања, пропуста и повреда на раду, упадљивог пада ефикасности и продуктивности, као последица стреса.

Интегративни приступ подразумева да пре свега сагледамо све аспекте појаве којом се бавимо, а онда покушамо да на нама доступне и сврсисходне начине учинимо живот и рад квалитетнијим и бољим. У борби против стреса на располагању су нам, поред конкретних техника, уз психодинамско разумевање његовог настанка и друге вештине, као што су вештине комуникације, решавања конфликата, управљања временом, техника релаксације и усклађивања пословног и приватног живота, које, свака из свог домена, додатно доприносе оснаживању особе и система којем припада.

Извор: Данас

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Аутор

Безбедност и здравље на раду, заштита од пожара, заштита животне средине - све на једном месту: новости, прописи, корисне информације и актуелна дешавања.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

Безбедност и здравље на раду, заштита од пожара, заштита животне средине - све на једном месту: новости, прописи, корисне информације и актуелна дешавања.

    

Галерија слика